Hvala Vam g. Nikčeviću kao i uredništvu NSPM-a na divnom tekstu koji ste nam priredili!
Neko je prošao ovim putem i zapisao nešto što nismo smeli zaboraviti!
S.M.Lj.
Prokleti Kam
- pripovijest grbaljska krajem petnaestoga vijeka -
(V Prevlaka)
Na sred toga rta, nasađena lozom i maslinom, bjelio se za vremena naše povjesnice pravoslavni manastir prevlački namijenjen Saboru Arhanđela Mihaila. Kažu da ga je gradio pri kraju dvanaestoga vijeka prvovjenčani kralj Nemanja prvi, i da mu je zvonik bio takve visine, da, kad su ga Mlečići prahom oborili, podigao je svojijem padom u more tako strašni vodeni slap, da je odskočke oškropio obližnje krtoljske kuće. No da svu istinu rečem, ja se nijesam toliko potežio da obaznam ko je tomu manastiru temelj udario, i količak mu je zvonik bio, no sam se bavio najviše da znam i iznađem ko ga je i s čega u gomilu pretvorio.
Preporuke:
0
0
2
ponedeljak, 31 maj 2010 08:37
Mićko
Lep tekst. Neobično, pomereno, zanimljivo. Svaka čast.
Preporuke:
0
0
3
ponedeljak, 31 maj 2010 08:53
bodin
ova pokvarena, a koja nije, crnogorska vlast, pokusava na sve nacine da uradi da se Stefan Ljubisa ne pominje.Oni su spremni i materijalno da pomognu da njegova senka bude tamo gde je vec godinama. I da cuti koliko god moze.Svako otvaranje groba ljubisinog je teska mora crnogorska jer ih on bije iz svog najaceg oruzja:RIJECIMA!
Preporuke:
0
0
4
ponedeljak, 31 maj 2010 14:51
D. Kovačević
Bravo Želidraže,
Fenomenalan tekst.
Odavno nisam pročitao nešto tako toplo, iskreno, plemenito a znalački, suptilno i rafinirano napisano. Svaka čast. Moje poštovanje.
Preporuke:
0
0
5
ponedeljak, 31 maj 2010 15:22
pastrovic
Dukljanskoj vlasti je vazno da Ljubisu prikaze kao crnogorca da bi lakse sproveli plan,(koji su napravili Drljevic i druge crnogorske ustase,a preuzeli i nastavili tvorci "pasjih groblja"),da se Srbi sa primorja asimiliraju u nacionalne Crnogorce. Tako su uspjeli da smisljeno,decenijama ,teritoriju Boke zamjene nazivom "crnogorsko primorje",iako su tim priobalnim dijelom vladali mnogi,ali do 45`.,crnogorci nikada.Ucenici budvanske O.S."Stjepan Mitrov Ljubisa" danas ne uce srpski jezik,ali zato uce da je srpska vojska 1918. okupirala Crnu Goru i da je covjek po kome se njihova skola zove bio crnogorski knjizevnik i diplomata
Preporuke:
0
0
6
utorak, 01 jun 2010 10:42
Vujatović Branimir
Duši su melem blage i tople bratske reči.Kapa dole autoru!
Preporuke:
0
0
7
utorak, 01 jun 2010 14:42
Marko
"Pastrovicu", ko ima dobro kucno vaspitanje,losa skola mu ne moze nista.
Preporuke:
0
0
8
utorak, 08 jun 2010 16:40
Petrushin
konfiguraciju terena, lokalne predrasude.
primorskog ambijenta
tekuće kontekste...
heterogenih priča i diskurzivnih familija...
nacionalne duhovnosti...
identiteta zajednice...
dispozitiv...
pripovjedačke gerile...
njegovu logistiku...
detektovati...
sintaksom izgravirani fantazam...
pragmatike tih pripovijesti...
modus čini tako efikasnim...
ambivalentna, taktički oslabljena originalnost pripovjedača...
autonoman, već obrnuto – heteronoman...
suberzivne epizode...
transakciono polje...
supstancu...
nacionalne duhovnosti...
srpskog identiteta...
najmarkantnijih spomenika...
intenzitet...
nacionalno ... suvereno...
rafinirani čitalački lajtmotiv...
rezonancu naše rasute nacionalne energije...
G. Nikcevicu,
Srpstvo i Srpska narodna knjizevnost se mogu opisati JEDINO srpskim NARODNIM jezikom - ovim vasim nikada i nikako!
Siguran sam da S.M. Ljubisa ne bi shvatio sustinu ove vase danasnje 'srpske' NACIONAL(N)E pisanije!
Zato i meni "puce srce od bola", kao nekad Ljubisi, kad vidjeh sta ste napisali, a sve toboze, u ime zastite SRPSTVA i srpskog jezika:
„Ja nijesam nikad mislio pisati za štampe, ni prepunjati ionako prepune sanduke naših knjižara suhoparnim knjigama, no videći grdni rasap što se po štampi čini lijepim našim jezikom, puče mi srce od bola, pak se dadoh i ja da nešto pišem, kao neki prosvjed protivu takvog rasapa. Da li ću uspjeti, bojim se ljuto, jer su se na pustoši naše knjige udomazetili oblici tuđih kulturnih jezika, kao da odjeneš Hercegovca u francuski frak.“
Preporuke:
0
0
9
sreda, 09 jun 2010 15:02
Đuro
Mislim da bi bilo veoma zanimljivo uporediti Ljubišinu Boku sa magistarskim radom Slavka Perovića o primorskoj kulturi, ako se ne varam.
.jpg)
Neko je prošao ovim putem i zapisao nešto što nismo smeli zaboraviti!
Prokleti Kam
- pripovijest grbaljska krajem petnaestoga vijeka -
(V Prevlaka)
Na sred toga rta, nasađena lozom i maslinom, bjelio se za vremena naše povjesnice pravoslavni manastir prevlački namijenjen Saboru Arhanđela Mihaila. Kažu da ga je gradio pri kraju dvanaestoga vijeka prvovjenčani kralj Nemanja prvi, i da mu je zvonik bio takve visine, da, kad su ga Mlečići prahom oborili, podigao je svojijem padom u more tako strašni vodeni slap, da je odskočke oškropio obližnje krtoljske kuće. No da svu istinu rečem, ja se nijesam toliko potežio da obaznam ko je tomu manastiru temelj udario, i količak mu je zvonik bio, no sam se bavio najviše da znam i iznađem ko ga je i s čega u gomilu pretvorio.
Fenomenalan tekst.
Odavno nisam pročitao nešto tako toplo, iskreno, plemenito a znalački, suptilno i rafinirano napisano. Svaka čast. Moje poštovanje.
konfiguraciju terena, lokalne predrasude.
primorskog ambijenta
tekuće kontekste...
heterogenih priča i diskurzivnih familija...
nacionalne duhovnosti...
identiteta zajednice...
dispozitiv...
pripovjedačke gerile...
njegovu logistiku...
detektovati...
sintaksom izgravirani fantazam...
pragmatike tih pripovijesti...
modus čini tako efikasnim...
ambivalentna, taktički oslabljena originalnost pripovjedača...
autonoman, već obrnuto – heteronoman...
suberzivne epizode...
transakciono polje...
supstancu...
nacionalne duhovnosti...
srpskog identiteta...
najmarkantnijih spomenika...
intenzitet...
nacionalno ... suvereno...
rafinirani čitalački lajtmotiv...
rezonancu naše rasute nacionalne energije...
G. Nikcevicu,
Srpstvo i Srpska narodna knjizevnost se mogu opisati JEDINO srpskim NARODNIM jezikom - ovim vasim nikada i nikako!
Siguran sam da S.M. Ljubisa ne bi shvatio sustinu ove vase danasnje 'srpske' NACIONAL(N)E pisanije!
Zato i meni "puce srce od bola", kao nekad Ljubisi, kad vidjeh sta ste napisali, a sve toboze, u ime zastite SRPSTVA i srpskog jezika:
„Ja nijesam nikad mislio pisati za štampe, ni prepunjati ionako prepune sanduke naših knjižara suhoparnim knjigama, no videći grdni rasap što se po štampi čini lijepim našim jezikom, puče mi srce od bola, pak se dadoh i ja da nešto pišem, kao neki prosvjed protivu takvog rasapa. Da li ću uspjeti, bojim se ljuto, jer su se na pustoši naše knjige udomazetili oblici tuđih kulturnih jezika, kao da odjeneš Hercegovca u francuski frak.“
Odličan tekst.